Gmizavci
Gmizavci su kičmenjaci sa promenljivom telesnom temeraturom („hladnokrvni“-poikilotermi organizmi) koji čitav život dišu pomoću pluća, ne menjajući obliik, tj. ne prolaze kroz stadijum metamorfoze kao vodozemci.

Za njihovu krv kažemo da je „hladna“ zato što njena temeratura, kao i temepratura čitavog tela, zavisi od spoljašnje temerature i samo je naznatno viša od nje. Po svom obliku gmizavci se veoma razlikuju, jer je telo jednih okruglo ili spljošteno kao ploča, a drugih izduženo i crvoliko, jedni se oslanjaju na noge, dok ih drugi uopšte nemaju.

Boja kože većine vrsta odgovara boji njihovog staništa, dakle boji zemlje, lišća i okoline. Broj prljenova varira zbog dužine tela, tako da kod kornjača može da iznsoi svega nešto više od 30, dok kod zmija može da iznosi i više od 400. Široko ždrelo pojedinih vrsta gmizavaca neverovatno je rastegljivo , pa u tom slučaju neprimetno prelazi u prostarni želudac debelih zidova.
>Kod zmija i zmijolikih guštera razvijeno je smao jedno plućno krilo (deco), dok je dugo zakržljalo. Od čula, bez izuzetka, na prvom mestu je vid, premda su oči obično sasvim male, a ponekad čak potpuno pokrivene kožom. Većina vrsta gmizavaca živi u nizijama ekvatorijalnih zemalja, a njihov se broj , više nego kod ostalih životinjskih grupa, prema polarnim predleima smanjuje. Toplija klima je za njih životni uslov: što je neki kraj topliji gmizavci su brojniji i obratno. Možemo ih smatrati pravim kopneiim životinjama.

Gmizavci opravdano nose svoj naziv, jer čak i kad hodaju ili trče, oni strogo uzevši gmižu. Svi gmizavci vuku trbuh po zemlji i upravo se kod onih najbržih to najjjasnije vidi. Gmizavci plivaju na različite načine. Svaka životna aktivnost gmizavaca pojačava se uporedo sa porastom sopoljašnje temerature. Što je temperatura viša i njihova je proždrljivost veća. Za vreme toploh godišnjeg doba može se reći da skupljaju hranljive materije za osatatk godine, Ipak, uodnosu na svoju veličinu jedu mnogo manje od sisara i ptica. Oni gutaju ogromne zalogaje jedne za drugima, a zato miruju po nekoliko dana na istom mestu, sve dok ih potpuno ne svare. Ako je potrebno, mogu i nekoliko meseci da izdrže bez hrane.

Svi gmizavci piju vodu. Gmizavci mogu dožoveti vrlo duboku starost. Svi gušteri i većina zmijanaših krajeva su korisni. Uništavaju miševe i ostale štetne sisare, tvrdokrilce, puževe, crve i druge štetočine.
zatvori x
Kako do nas?
Radno vreme u letnjem periodu od 09.00 do 21.00
Radno vreme u zimskom periodu od 09.00 do 20.00
Tel/Fax: +381 (0)35 244 728