gmizavci - Tigrasti (Burmanski) piton
rasprostranjenost:južni deo Azije, Pakistan, Indija, Sri Lanja, jug Kine
životni vek:do 25 godina
stanište:jugoistočna Azija, Južna Kina, Indonezija



saznajte Više o ovoj vrsti:
Burmanski ili kako se kod nas naziva - tigrasti piton, jedna je od prvih vrsta čuvanih u zatočeništvu. Poznat je podatak da su još srednjevekovni cirkusi posedovali ovu zmiju i pokazivali je ljudima izazivaljući strah i divljenje, a i danas je njihov nezobilazni stanovnik. Za ovu zmiju su vezane mnoge legende, npr. da može da naraste do 20 m, savlada pet ljudi odjednom, proguta kravu ili konja... Ovo je preuveličavanje i verovatno posledica one izreke "u strahu su velike oči", kao i neznanja i mešanja ove vrste sa temperamentnim mrežastim pitonom koji je najveći od oko pedeset vrsta pitona.

Tigrasti piton poseduje veoma atraktivne šare. Živi na području kišnih šuma jugoistočne Azije, uključujući i Burmu, Tajland, Vijetnam, Južnu Kinu i Indoneziju. Jednako se dobro snalaze na tlu kao i na drveću. Odlični su plivači i vole da uživaju u dugom kupanju u toplim rekama. Dan provode sunčajući se, a uglavnom su aktivni u sumrak.

U prirodi se hrane različitim plenom, vodozemcima, gmizavcima, pticama i sisarima. Mogu da narastu i do 7 metara, mada se dužina odraslih jedinki najčešće kreće između 5 i 6 metara. Zmije rastu čitavog života, što znači da je velika jedinka u isto vreme i veoma stara, a životni vek im je oko 25 godina. Pored burmanskog pitona postoje još dve podvrste - indijski i cejlonski piton. Sve tri podvrste su ugrožene i zakonom zaštićene, jer je njihova brojnost znatno smanjena zbog prekomernog lova radi kože za potrebe modne industrije. Takođe, dugo su intenzivno lovljeni mladi primerci izvoženi na Zapad, gde se čuvaju kao kućni ljubimci.

Hrane se glodarima. Tek rodjeni pitoni dovoljno su veliki (40 cm), da se mogu hraniti i miševima, a u početku polu-odraslim, a kasnije i odraslim. Jedan miš nedeljno je za njih dovoljan obrok. Kada dostignu dužinu od preko 1,2 metra, prelazi se na veće glodare (bele pacove) i tada se mogu hraniti na na svakih 10-15 dana. Vremensko rastojanje između obroka zavisi od veličine prethodnog, veći obrok znači i duže vreme neophodno za varenje hrane. Metabolizam zavisi i od temperature, isti obrok će se pre svariti na višoj temperaturi nego na nižoj. Glodari kojima se hrane obavezno se uzgajaju u zatočenistvu i nikako ih ne treba uzimati iz prirode, jer mogu da zaraze zmiju. Posle hranjenja pitona ne treba ga uzimati u ruke 2-3 dana, jer im to može izazvati mučninu.


zatvori x
Kako do nas?
Radno vreme u letnjem periodu od 09.00 do 21.00
Radno vreme u zimskom periodu od 09.00 do 20.00
Tel/Fax: +381 (0)35 244 728